ВЕЛИКИ српски сликар двадесетог века Никола Граовац (1907-2000) последње године живота и уметничког стваралаштва провео је у Тополи. Одушевљен Шумадијом, њеним пределима и људима, оставио је задужбини краља Петра Првог Карађорђевића на Опленцу изузетно вредан легат, који осим сликарских дела садржи и више предмета примењене уметности.

Аутор је око десет хиљада слика и ни једна није испод прага вредности. Одабрао је 35 да поклони опленачкој Задужбини. Легат садржи још колекцију старих сатова, затим чаша, бомбоњера и пехара које је годинама сакупљао. Стална поставка ових предмета изложена је у Виноградаревој кући и годишње је посети око сто хиљада људи.

Збирку стоних, каминских и зидних сатова краси лепота облика и материјала, патина времешности и то што још увек показују тачно време. Најстарији је стони сат (табернакл), израђен око 1760. године у Аустрији, на коме пише ЈОХАН КОТЛЕР Еисенстадт. Из аустријских радионица је сат притик са фигуром коњаника, камински „ловачки“ сат и већи број стоних сатова који потичу са почетка деветнаестог века. Камински сат са фигуром рибара израђен је 1780. године у Холандији, а табернски сат са бистом жене 1840. године у Француској.

Историчарка уметности Вера Ристић, ауторка монографије о овом познатом уметнику каже да је и тада, осим сликарства, остало још једно од његових великих интересовања. То је наклоност да оправља своју ванредну збирку старих сатова који су настајали више од два века, а које је он годинама са много пажње и љубави сакупљао. Као што је сакупао и друге предмете примењене уметности: стакло, порцелан, метал. Од понуда које је добијао за откуп сатова, а понуда је временом била све скромнија, одабирао је не само оно што се њему, по његовим естетским мерилима допадало, већ и оно што би могло да интересује друге људе.

- Није више било мајстора који су познавали механизам старих сатова а није било више ни недостајућих делова, додаје Вера Ристић. Граовац је сам израђивао минуциозне делове, и оправљао своје сатове. Ту је могао и пипањем да надокнади недовољну способност вида. Знао је све о сатовима и то је за њега био изазов да их поправља. И сви ти прелепи сатови, којима је био окружен и у атељеу у Београду, и у атељеу на Опленцу, и у свом дому, радили су и још увек звоне и раде.

Познати српски сликар није много боравио у сликарским колонијама, али је долазак у колонију у селу Липовац надомак Тополе, у лето 1975. године, унео значајне промене у његов рад и стваралаштво.


ВИШЕ САТОВА НЕГО СЛИКА СТАРИ САТОВИ

У атељеу Николе Граовца, причао је једном приликом Небојша Драгосавац, разговарали смо сатима. Говорио је тихо, лагано, често би му се у рукама нашао неки стари сат који је он оправљао. У његовом атељеу је било више старих сатова, него слика.